Rad u grupama

Grupni rad povezan s individualnim radom učenika daje u nastavnom procesu najbolje rezultate. Osim toga, taj oblik nastave ima i veliko vaspitno značenje, navikava učenike na promjenu radne klime, povećava njihovo samopouzdanje, razvija pojedinačnu odgovornosti, pospješuje komunikaciju, navikava učenike da pružaju pomoć jedan drugom, produbljuje odnose medu učenicima id.

Međutim, grupni rad koji nije dobro planiran ili je sporadično sprovoden može proizvesti loše rezultate ili nisku participaciju nekih učenika u grupi.

Prilikom pripremanja i implementacije aktivnosti grupnog rada treba imati na umu sledeće:

• funkcionisanje grupe je efikasnije kada se vodi računa o parametrima koji variraju uključujući starost, pol, nacionalnost, broj i ulogu učenika u grupi, uspjeh u šloli,
• ne postoji zadato pravilo o broju učenika u grupi. Ovo zavisi od zadatka, ciljeva i prirode svake teme. Neka razmišljanja idu u prilog tome da ne bi trebalo da bude više od 7 učenika u grupi,
• velike grupe kao što je kompletno odjeljenje su spore, sa kompleksnim sitemom komunikacije i niskim nivoom učešća pojedinca. Dinamična koordinacija nastavnika je neophodna za uspješan rad grupe,
• kako se broj učenika u grupi smanjuje, tako raste broj i kvalitet izraženih ideja. S druge strane, u malim grupama, učenici se bolje poznaju i više učestvuju,
• za neke obrazovne aktivnosti je od velike koristi zamijena aktivnosti između malih i velikih grupa kako bi iskoristili prednosti i ograničenja oba procesa,
• učenicima novo formirane grupe treba vremena i energije da se upoznaju jedni sa drugima, da shvate zadatak kao grupa, i da se razviju mehanizmi odgovarajuće saradnje,
• u grupama obično jedan član ima tendenciju da preuzme ulogu lidera čineći ostali manje aktivnim. Ovo ne mora obavezno da ima negativan efekat ako konkretno jedan član grupe razvija liderske sposobnosti. Ipak, nastavnik treba da pokuša da održi ravnotežu delegiranjem zadataka svakom pojedincu u grupi što dovodi do izbjgavanje sukoba sa liderom u grupi,
• prilikom sastavljanja grupa nastavnik može naići na probleme zbog prirodne tendencije većine učenika da grupu formiraju sa onim učenicima koje najbolje poznaju. Rzličite uloge treba da budu dodijeljene članovima grupa. Za novu aktivnost obavezno treba dodijeliti drugačije uloge kako se ne bi desilo da jedan učenik više puta ima istu ulogu u različitim aktivnostima i različitim grupama,
• ciljevi učenja i odgovornosti učenika treba a budu definisani na nivou pojedinca i na nivou grupe. Što više učenika u grupi učestvuju u postavljanju ciljeva i pravila komunikacije, biće im više posvećeni,
• važno je da nastavnik identifikuje načine da uključi svakog učenika u grupi kako bi svaki učenik maksimalno iskoristio svoje sposobnosti. Treba voditi računa o tome jer svi ne doprinose na isti način,
• u zavisnosti od ciljeva učenja, može biti neophodno držite česte sastanke među grupama, gde učenici informišu jedni druge o načinima realizacije ciljeva, izazovi sa kojima se suočavaju, njihov odnos u radu, itd. Naravno, saradnja treba da se gaji i da se izbjegne osećaj konkurencije među grupama i među učenicima unutar grupe,
• s obzirom da su grupe vještine razvijene progresivno, nastavnik treba da bude strpljiv i stvori okruženje koje doprinose unapređenju timskog rada,
• u okruženju koje uliva poverenje, članovi grupe su ohrabreni da izražavaju ideje, neslaganja, osećanja i pitanja i da se potrude da razumeju i analiziraju stavove drugih. U tom kontekstu, sukob je normaln i očekivani deo interakcije i treba ga posmatrati kao priliku za kreativnost i za poboljšanje,
• u slučajevima intenzivnog sukoba između učenika u grupi nastavnik treba da podsjetiti učenike da su se svi složili oko pravila ponašanja,
• generalno, funkcionisanje grupe treba ispitati i procijeniti na dva različita, ali jednako važna nivoa, na nivou završavanja zadatka i na nivou komunikacije.

Upravljanje konfliktom u grupama

Konflikt je neizbježan u grupama i načini na koji se upravlja mogu imati snažne efekte na grupnu dinamiku. Sukob unutar grupe se javlja kada dva ili više članova pokušaju da se nalaze u istom "prostoru" u isto vreme. Ovaj prostor može biti fizički ili psihološki, gdje se neslaganja između učenika odnosi na to ko će biti lid, koju strategiju će usvoji za rešavanje zadatka. Problem ili sukob nije obavezno destruktivna može biti čak i koristan. U tom pogledu, važno je da nastavnik razumeje grupu i da bude u stanju da upravlja konstruktivno.

Izvori konflikta mogui biti komunikacione barijere, strukturalni nesporazumi i lični faktori.

Prihvatanje razlika suštinski je važan aspekt i treba ga naglasiti. Ponekad je primjereno da se diskutuje unaprijed kako će se grupa baviti sukobom ako do njega dođe; učenicima treba prižiti pojašnjenje da je konflikt prirodna pojava u timskom radu. Nabolje je da se problemima komunikacije bavimo direktno. Ovo ne može isključivo biti prepušteno nastavniku, odgovornost se mora prenijeti i na učenike koji rade u grupi.

Prenošenje sukoba u plenumu izazva tenzije izvan grupe i podriva poverenje i izaziva frustracije u ostalim grupama što nekad može da dovede do nemogućnosti dostizanja ciljeva učenja. Ukoliko se problem javlja zbog sukoba mišljenja oko rešavanja nekog pitanja ne treba problem prenositi na lični nivo već na pitanje kojim se bavimo. Osuđivati druge i njihovu vrijedost je destruktivno za rad grupe. Potrebno je koncentrisati se na činjenice, ne na mišljenja. Treba uvažiti i slušati druge. Nije poželjno da se ustručavate da postavljate pitanja kako bi razjasnili aspekte za koje niste sigurni da razumijete. Veoma je teško razumjeti sva unutrašnja neslaganja. Na istu situaciju (sukob) može se gledati drugačije. Koriste se direktne konfrontacije (umesto indirektnih). Na primer, zamijenite frazu "Ljudi nisu iskreni kad govore o tome šta se zaista ih muči" "Marko, reci nam šta te muči ..."

• Konfrontiranje sukobljenih strana na strukturiran način: na primjer, "Mark (direktno suprotstavljanje), kada kasniš na čas (ponašanje) to me ljuti (emociju), jer tvoje kašnjenje onemogućava rad.
• Redefinisati problem ako se utvrdi da se uzroka može otkloniti diskusijom. Na primer, neki učenici ne mogu da urade zadatke koji su im povjereni ne zbog nedostataka motivacije, već zato što ne razumejušta se očekuje od njih.
• Nastavnik kontinuirano treba da provjerava svoja opažanja o konfliktima u grupi. Često se akcije učenika zasnivaju na vjerovanjima i na stereotipima. A ponekad čak i osoba koja je izazvala sukob ne priznaje da ga je izazvala. Treba dati put naglasak na oblasti sporazumijevanja i dogovaranja, a ne na neslaganja.
• Rad grupe ne treba da iscrpe konflikti i da se sve završi analizom: Jednom se pominju razlozi sukoba, i učenici treba da razviju mehanizme za rešenja.
• Neki ljudi uvijek napreduju na sukobu i izgleda da uživaju u njemu, možda pokušavaju da uspostave identitet ili moći, ili čak ponekad to može biti jedina stvar koja ih pokreće. Ovi učenici obično nemaju odnos pripadnosti grupi grupi i nemaju namjeru da se promije. U ovom slučaju treba otvoriti konstruktivnu konfrontaciju, svi učenici mogu biti neophodni da se pomogne učenicima koji izazivaju konflikt kako bi preuzeli odgovornost na sebe i napravili napor da razmotre promjene u svom ponašanju.
• Nastavnik treba da predvidi sukob. Učeniktreba da bude spreman da prihvati negativnu kritiku i da izbegava sukobe.

Autoritarn pristup nastavnika može da se koristi, naročito u slučajevima napete emocija ili nepopularne odluke. Izbjegavanje ili odlaganje pitanja sukoba je prikladnije kada je sukob od malog značaja za rad grupe ili kada se očekuje da ce se riješiti sam od sebe poslije izvjesnog vremena.

Nastavnici ESD znaju da grupni rad ima veliku prednost nad individualnim radom u smislu resursa, znanja i ideja. Ova raznovrsnost takođe proizvodi sukob. Međutim, ako se pravilno upravlja, konflikt može postati izvor inovacije i duboko iskustvo učenja za sve. Korišćenje različitost kao pozitivan element za održivi razvoj.